„Želi i uspećeš!“ – izreka koju sam često imala priliku da čujem, ali nisam mnogo verovala u nju. Mislila sam da želja nije dovoljno jaka da pobedi sve, da učini čoveka jačim i da mu pomogne da ostvari postignuće u životu. A onda sam pred sobom imala priliku da vidim osobu koja je pokazala ne samo meni i već i mnogima koliko je istinita moć želje i koliko ju je lako ostvariti ukoliko čvrsto verujemo u nju. Odlučila sam da zakoračim na tu trnovitu stazu kojom je i ona krenula. Želela sam da u svom imaginarnom svetu proživim ono što je i ona i želela sam da budem sigurna da je svetlo svoje sreće pronašla tamo gde je obitavala najveća tama.
Kao da sam je videla pred sobom; uhvatila me je za ruku i povukla u taj tajnoviti svet. Tada sam tek shvatila koliko je truda i rada uložerno u stpenice sreće kojima se popela do ostvarenja svoje želje.
Uporno sam se prisećala njene priče – odakle je počela i kako se dalje razmotavala poput klupka mekane vune što se nemo kotrlja u bezdan. Samo to je njena priča vodila u suprotnom smeru. Pokazala mi je kako je uz mnogo želje, truda i upornosti promenila ovaj naš mali grad.
A sve je počelo od prvog seminara… I ona je to posmatrala kao nedostižni pojam, kao vrh planine na koji se nikad neće popeti, ali u stvari, ona je promenila našu zajednicu. Osetivši radost, uzbuđenje i ispunjenost, žurno je čekala svoju novu priliku da ode na neki novi seminar i stekne još više iskustva i na korak bude bliža ostvarenju svojih snova.
Ipak, to nije bila samo želja. Ljudi su u njoj prepoznali svetlo ambicioznosti i aktivizma i nastavili da joj otvaraju vrata sveta u kojem je želela da živi.
Sve se više pela ka vrhu, Ubrzo je postala i koordinator . Ona je ujedno i prva osoba koja je nakon dužeg perioda uspela da promeni naš grad.
Sve dublje sam zalazila u tu trnovitu stazu kada me prenuo glas realnosti. Ipak, i dalje mi je ostao u mislima taj glas u koji verujem i koji mi govori:“Želi i uspećeš!“